Promašena tema. Tom osnovnoškolskom sintagmom mogu se okarakterisati i tekst i prvi komentar (u momentu dok ovo pišem, postoji samo jedan komentar). Autor teksta nategnuto pokušava da abolira Demokratsku stranku i Borisa Tadića, a komentator pod imenom „komentator bg“ se bavi Vojislavom Koštunicom. Pravi odgovor na pitanje „ko umesto ovih“ glasi: „Bilo ko, prvi slučajni prolaznik sa ulice bi vodio ovu državu bolje od ovih koji je trenutno vode“. Isto pitanje nam se postavljalo u vreme Slobodana Miloševića, i onda nas je tadašnja vlast ubeđivala da nema boljih, i da oni treba i pored svih manjkavosti da ostanu na vlasti. Pa nećemo valjda ponovo da pogrešimo! Situacija je takva da „Srbija ne može da čeka“ (umesto glupavvog predizbornog slogana „život ne može da čeka“ koji ne znači ništa), za svaki dan koji ovi unesrećitelji Srbije još provedu na vlasti trebaće bar 10 dana da se ispravi šteta koju ostavljaju za sobom. Treba samo da na izborima zaokružimo neki drugi broj i pošaljemo ih sve, zajedno sa Borisom Tadićem, u istoriju, to je scenario koga se oni užasavaju. Nema više upravnih odbora, nema mobilnih telefona, nema sekretarica, nema državnih automobila i vozača itd. A što se Vojislava Koštunice tiče, njegova najveća greška jeste što je poverovao da se nalazi u društvu istinskih demokrata i što je verovao onima kojima nije smeo. To što je prepustio da mu tipovi kao što su Dinkić, Đelić, Jelašić, Vlahović i drugi vode ekonomiju zemlje je nešto što će ga večito pratiti, ali poštovana gospodo komentatori, nemojte mi reći da je biti naivan, veći greh od biti pokvaren.

Boris Tadić i DS su najveća bruka političkog života ove države. Toliko su nesposobni da će prosto uništiti državu. Pogledajte samo šta radi Bojan Pajtić sa delom ekipe DS. Čovek na teritoriji države Srbije stvara novu državu a sve uz podršku DS čiji je on podpresednik. O ekonomskoj politici vladajuće koalicije neću ni da govorim jer je veći deo naroda Srbije na svojoj koži oseća. Siromašniju državu koja izdržava veću administraciju kao Srbija teško je naći u svetu. Eksperti u vladi bili bi prosto smešni da po narod i državu nisu tragični.

Sa tekstom se uglavnom slažem. Jeste naša nedaća u tome što nemamo normalne stranke da za nju glasamo.
Kad sam pročitao ovaj komentar Nenadića odmah mi je sve bilo jasno. Hvala na prosvetljenju. Koštunica je znači samo naivan... E kako sam ja bio glup.
A za ovo drugo, da glasam za bilo koga, a samo protiv DS i Tadića, to može da prođe, ali samo za one koji nisu bili na vlasti. Opet Nanadiću za tvog Koštunicu neću.

Poštovani Jovane Zoriću, niste ništa shvatili iz mog komentara.

Pokušao sam da ukažem na to da da je u vreme Slobodana Miloševića ista matrica političkog delovanja bila na delu kao i danas, samo su danas marketinški „stručnjaci“ (čitaj prevaranti) mnogo perfidniji. Ista gužva koju stvaraju bezbrojne stranke, ista nemilosrdna kontrola i cenzura medija, isti nesposbni ministri, isti neprikosnoveni autoritet oličen u liku predsednika Republike (setite se i onda se govorilo da nijedna institucija sistema ne radi, osim predsednika Republike) i iste etikete koje se lepe opoziciji: „Jeste mi ne valjamo ništa, ali opozicija je još gora. Pa zato hajde da mi ostanemo i dalje na vlasti“.

U tu priču se uklapa i vaša konstatacija da nemamo stranku za koju bi glasali. Pa naravno, i ta floskula potiče iz istog izvora, kao i prethodne. Ako to ne vidite ili ne želite da vidite, žao mi je ali to su naprosto činjenice. Ne treba ni pominjati šta su sve članovi aktuelne koalicije obećavali pre izbora, a šta su do sada ostvarili. Elementarna pristojnost bi nalagala da podnesu ostavku.

A što se tiče naivnih i pokvarenih, da li zaista verujete da je biti naivan, neobavešten, kako god... lošije od pokvarenih, korumpiranih, prevarantskih likova kakvih je prepuna naša javna i politička scena?

Poštovani g. Nenadiću,
Moguće je da neko od nas dvojice tu mnogo štošta ne razume, ali plašim se da to sigurno nisam ja.
Isto tako, potpuno je nevažno šta ja mislim da li je gore biti naivan ili pokvaren. Kakve to veze ima?! Ako već pričate o tome, treba da imate na umu da je jako teško utvrditi gde završava naivnost, a počinje glupost, ali da se ne razvodnjavamo. Ovde je u tom kontekstu bila reč o Koštunici. Pa zato, da se razumemo, vi imate pravo da tvrdite da je on naivan, a nije pokvaren, a da je Tadić pokvaren. Ali, to što je Tadić pokvaren ne znači da Koštunica nije, ili ne može biti. Ja opet mislim da je Koštunica i pokvareniji i od Tadića i od Miloševića kojeg ovde neki sa "pobrkanim lončićima" pominju. Moraćete da živite sa tim vam je predsednika podržavalo 3/4 biračkog tela, a sada ga prezire 60 posto, a podržava tek pet ili šest. Pametnije bi vama dss-ovcima bilo da greške tražite pre svega u sebi, jer se tu prevashodno i nalaze, nego što napadate druge. Nisu drugi nevini, ali pođite redom.

Ali, ono što je mnogo važnije niste mi nijednom rečju odgovorili na moje tvrdnje koje sam izneo i u prvom i u drugom javljanju, da je na delu ista matrica političkog delovanja iz vremena Slobodana Miloševića. Da vas podsetim napisao sam da postoji „ista gužva koju stvaraju bezbrojne stranke, ista nemilosrdna kontrola i cenzura medija, isti nesposobni ministri, isti neprikosnoveni autoritet oličen u liku predsednika Republike (setite se i onda se govorilo da nijedna institucija sistema ne radi, osim predsednika Republike) i iste etikete koje se lepe opoziciji: „Jeste mi ne valjamo ništa, ali opozicija je još gora. Pa zato hajde da mi ostanemo i dalje na vlasti“. Osim toga u medijima se stalno protura teza i nepostojanju opozicije i o tome da ne postoji stranka za koju bi moglo da se glasa, što je varijanta prethodne medijske taktike o satanizovanju opozicije.

Nijednom od tih stavova niste ni pokušali da protivurečite. Kao i obično, kada ne postoje argumenti prelazi se na teren ličnog, pa ste se vi u vašem komentaru bavili Vojislavom Koštunicom i mojom navodnom stranačkom pripadnošću.

Na kraju, ipak ne mogu da odolim, a da našu raspravu ne zaključim još jednim pitanjem. Kako to da ne prođe dan da pripadnici i simpatizeri suprotnog političkog tabora ne pomenu Vojislava Koštunicu? Čoveka koga su nakon izbora slali „u istoriju“ , „penziju“, i gde već sve ne, i o kome su izgovorene svakakve gadosti da se to ne može ni nabrojati, uključujući i neuvijene tvrdnje Č. Jovanovića da je organizovao Đinđićevo ubistvo. U tom kontekstu, moram da priznam (pripisujem to svom nerazumevanju) da prvi put čujem da 60 posto biračkog tela „prezire“ Vojislava Koštunicu. Zanimljiva izjava, koja govori najviše o onome ko je iznosi.

Bilo kako bilo, poštovani g. Zoriću kao što rekoh, ovim javljanjem zaključujem našu diskusiju i želim vam svako dobro.

Poštovani g. Nenadiću.
Dobro je što se odustali od daljeg pisanja.
I ja vama želim svako dobro.

Moguca je patoloska mrznja prema Kostunici, ali taj covek, i kao covek i kao politicka figura uopste nije TEMA.

Najzanimljiviji su mi diskutanti koji pokusavaju da Kostunicu, solidno neopravdano, satanizuju, ne bi li ulepsali trenutnu sliku vlasti.

Vlast je LOSA, najlosija u modernoj istoriji, bilo da je Kostunica bio ovakav ili onakav.
Gori nije bio..

Ako su blacenja, uglavnom povrsna i neopravdana, metode ocene savremenih zbivanja, meni je prosto tuzno da su u pitanju ljudi koji sebe smatraju intelektualcima.

Razumljiviji mi je govor mrznje prema Kostunici, profesionalnih politicara, mada je prosla Vlada imala 10 ministara iz DS-a, i da je cinjenica, da je Kostunicin manjinski uticaj u kabinetu bio preglasavan

Sada malo odbrane, neko ce reci Kostunice, ali predlazem da pomisli..zdrave logike.

Da je Kostunica bio apsolutista, zar ne bi zabranio drugacije koalicije na lokalu od one u vladi. Zar bi ostale stranke mogle da ucestvuju u vlasti lokala da je bilo takve odluke. I za njihov(ne)rad je kriv...valjda Kostunica.

Ispada, da je Kostunica, u sustini, solidan problem odredjene klike, sto nije olako savio vrat za saku eura, pa se nastavlja sakupljanje drvlja i kamenja, da se valjda ukine tvrda kicma i principijelnost(koja nije uspesno oblacena) u Srbiji.

Ako se covek zalagao za jake i funkcionalne drzavne institucije, kome je to problem...kojim domacim pojedincima (nazalost, u vecinskom, pragmaticnom broju) i kojim stranim ciniocima...?

To sto nije brinuo o pojedinacnim, sitnosopstvenickim interesima je posebna tema, ali ne i intelektualna.